Svi mi prilagođavamo naše ponašanje prema okruženju u kojem se nalazimo. Takođe dešava nam se da kada smo u prisustvu ljudi koje ne poznajemo, mi se mnogo bolje i ljubaznije ponašamo nego kada komuniciramo sas svojim prijateljima ili članovima porodice. Kakvo opravdanje nalazimo u ovaj čudan fenomen? Logičnije bi bilo da se mnogo bolje ponašamo prema ljudima koji dugo znamo koji su nam bliski itd.
Postoje tri nepisana pravila zbog kojih nepoznate ljude bolje tretiramo. Razmislite dobro od tome.
1.Zivimo u uverenju da ništa nemože da pokvari naš odnos sa bliskim ljudima
Nezavisno dali se nalazimo na fakultetu ili na poslu uvek osećamo pritisak da delujemo dobro, da smo dobro rapsoloženi, da ne pokazujemo svoje osećaje, kao i to da ne ulazimo u konflikte sa drugim ljudima. Kada smo u društvu bliskih ljudi ne krijemo svoju frustraciju i u mnogim slučajevima svoj bes kanališemo upravo prema njima. Možda će nam nekad biti žao zbog naših postupaka ali ipak osećamo i znamo da osobe s kojima smo bliski imaju mnogo veći prag tolerancije prema nama.
2.Nismo hrabri u dovoljnoj meri da budemo svoji u prisustvu nepoznatih ljudi
Stalno se dešava da ka upoznamo nove ljude nikad ne otkrivamo prave stvari o našem karakteru. To znači da držimo distancu koja možda će trajate sve dok ih bolje ne upoznamo. S druge strane, sa bliskim ljudima smo opušteniji da pričamo o svemu a ponekad znamo da budemo i impulsivni. Kod bliskih prijatelja ne bojimo se da kažemo šta nam smeta kod njih a ujedno i ne obraćamo pažnju o prikrivanju naših mana.
3.Teško podnosimo nedostatke koji imaju bliski ljudi
Neke stvari ne zameramo bliskim ljudima. Nama je oduvek bilo jasno kakve su osobe ali kada smo počeli da provodimo dosta vremena sa njima shvatili smo da treba da im kažemo u lice sve što mislimo o njihovim lošim navikama. To se ne dešava u komunikaciji sa drugim ljudima jer slabo ih boznajemo pa zato imamo opciju da ih izbegavamo.