Svako od nas, dobro zna ko je bio čuveni Aristotel i svako zna da je on bio aktuelan i prisutan u svim životnim sverama pa može se reči da kad god se spomene njegovo ime, i obični posmatrač stiče više poverenja. Aristotel pojam sreće je definisao kao nematerijalnu stvari koja ima dobar duh i koja može da zadesi nekoga samo ako on to poželi. Jedino što treba da uradimo je da otvorimo vrata sreći.
Aristotel u svojoj „Nikomahovoj etici“ kaže da je bolje biti srećan zbog sopstvenog truda nego zbog dara sreće i da je taj jedini način da se sreća tako doživljava.
U daljem tekstu prikazaćemo vam nekoliko pravila koje privlače sreću a koji je postavio sam Aristotel.
Hrabrost
Hrabrost prema Aristotelu je spremnost da žrtvujete vaš život. Hrabrost je sposobnost da pobedite strah a Aristotel je smatrao da se hrabrost dokazuje u ratu. Bitno je da vas strah ne savlada. Otpornost stvara sreću, ličnu i moralnu satisfakciju da ste pobedili neki strah. Rešenje nađite u definisanju vaše strahove i suočite se sa njima.
Postanite liberalni
Pod ovog naslova Aristotel ne podrezumeva politički pravac liberalizam. Grčki filozof potencira da je važno da izgradite uravnotežen odnos prema novcu. To u prevodu znači da ne treba biti škrt a sa druge strane ne treba ni rasipati. Umerenost prema trošenje novcu je važna stvar u svetu u kom živimo.
Umerenost
Samokontrola nad impulsima i nagonima je pravo umeće. Po Aristotelu recept za nesreću je da radite sve što vas čini zadovoljnim a pri tome da nemate meru. Negativna osećanja se smanjuju kad samokontrola raste a sreća raste kada je samokontrola na vrhuncu. Potrudite se da otkrijete vaše nagone i da ih kontrolišete.
Humanost
Humanost za Aristotela predstavlja veličanstvenost. Humanost na delu označava da ste plemenita osoba pa tako kad god radite neki posao fokusirajte sebe da to odradite najplemenitije i najbolje i ne računajte koliko će to da košta ili dali bi moglo da se odraditi jeftinije. Ne kupujte stvari koji bi mogli da budu razmetljivi.
Ljubaznost
Ljubaznost ujedno predstavlja i nežnost a vi ste u stanju da kontrolišete svoj temperament. Ljubaznost donosi sreću a agresija smanjuje šanse za blagostanje i otežava kontrolisanje sopstvenih emocija. Agresivni ljudi su manje raspoloženi iz razloga što previse nose negativnu energiju.
Velikodušnost
Aristotel tvrdi da je Sokrat bio hladnokrvan prema svojoj sudbini. Takođe, tvrdi da je životna okupacija nešto dublje i značajnije u životu i ne predstavlja prolazna neprijatnost i zadovoljstvo. Vellikodušnost kod adoscelenata vodi do velike sreće.
Pravednost
Pravednost je skupa reč koja je i aktuelna jer to stvara i održava međuljudske odnose. Kada ljudi shvate da se neko prema njima odnosi nepravedno, to umanjuje njihovu sreću. Pravedan čovek prema Aristotelu je čovek koji ne želi da ima prekoperma prava već je zadovoljan sa onim delom koji je zakonom definisan.
Realna slika o sebi
Ne treba se pretvarati i preterivati a najmanje hvalisati se. Treba da budemo sigurni u sebe i da izgradite sliku o vama da ste pošteni ljudi. Takva slika o vama pokazuje da imate ljubav prema životu i da niste nesigurni a nesigurnost i samokritičnost stvaraju tugu i anksioznost.
Praštanje
Opraštanje i strpljenje smanjuje depresiju i anksioznost. Oprraštanje znači skidanje tereta sa sebe a i prebačanje stida na stranu koja vas je uvredila. Upamtite dobro, Aristotel je bio veoma školovan i iskusan čovek. Svake njegove reči bili su odmereni.
Skromnost
Skromnost je vrlina velikih ljudi. Skromnost prema Aristotelu je udržavanje od sramnog ponašanja. Skromnost je nešto slična kao i umerenost prema nagonima i skromnost je vrlina ako se čovek postidi za nešto što je uradio. Da bi stvarno postali skromni važno je da morate da budete umereni na svim nivoima. Prema Aristotelu ova vrlina je recept za sreću iz razloga što ljudi koji rade moralne stvari, njihova sreća se uvećava i dobijaju svrhhu a sa druge strane, nemoralna dela ih unesrećuju.
Ove vrline je Aristotel zapisao pre više od dva milenijuma ali su i dan danas aktuelne pa tako mogu da posluže da izgradite zdrave životne navike.
