Nesigurnost kao psihološko stanje se javlja iz mnogo razloga a posebno je prisutna kod dece i to otežava njihovih potencijala i mogućnost da urade nešto više.
Nesigurnost smanjuje nivo angažovanja a naročito kada je pitanju učenje, škola, sport inegativno utiče na razvoj deteta.
Verovali ili ne, nezadovoljstvo roditelja utiče na pojavu nesigurnosti kod deteta. Istina je da sve potiče od kućnog vaspitanja. Način na koji se roditelji odnose prema detetu je dosta važan i utiče na razvoj njegovog samopouzdanja, odnosno samosvesti o mnogim stvarima.
Dali je prepoznatljiva nesigurnost kod deteta? Postoje nekoliko stvari koji otkrivaju da ih svako nesigurno dete radi.
Svesnost od sebi, tumačenje ličnog karakter je samo jedna od odlika nesigurnih deca.
Nesigurno dete uvek će o sebi govoriti na negativan način kao što je rečenica: „Ja sam nesposoban, glup, ružan“. To se stalno dešava jer nesigurno dete ne veruje u sebe i svoje sposobnosti i misli da nije dovoljno dobro i sposobno da učini nešto iz i bilo koga razloga.
Sledeća osobina nesigurnih deca je zatvaranje u sebi. Nesigurno dete umesto da bude spremno za druženje sa vršnjacima nesigurno dete se povlači u sebe, izbegava zajedničke igre, gužve I svoje vreme provodi u samoći. Glavni razlog za to je osuda od stranedrugihdeca.
Nesigurno dete jer ne veruje u sebe, stalno se upoređuje sa svojim vršnjacima. Umesto da veruje u sebe i da realno proceni svoje mogućnosti i želje, dete koje nema svoje samopoštovanje u glavno se poredi sa svojim vršnjacima, posmatrajući ih, gledajući na njih kao da su mnogo bolji, pametniji i uspešniji od njega.
Nesigurna deca teško prihvataju kritiku. Obzirom da nesigurno dete ima već negativni stav o sebi, svaka kritika će ga dopunski uveriti da je to prava slika o njemu. Nesigurno dete bi trebalo da shvati da je kritika deo svakodnevnog života.
Dete koje je nesigurno ćesto će se povući u sebe, često će zaplakati i biće tužno bez obzira na to dali je kritika bila konstruktivna. S toga, na nesigurnom detetu treba se stalno objašnjavati da treba da analizira svaku kritiku, kao i da bi shvatilo suštinu i opravdanost takve kritike.
