Pravilno disanje za smiren um

 

Pravilno disanje nam omogućava da živimo i funkcionišemo. Disanje nam je veza sa spoljnim svetom pa tako pravilno disanje nam omogućava da ojačamo imunitet i pluća. Disanje je važno za naš opstanak i možemo reči da obavljamo tu aktivnost bez razmišljanja. Kada se odlučite na korak za poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja važno je da pomislite na pažnju koja utiče na mnoge funkcije u organizmu.

Budite svesni

Stalno dam se dešava da kada radite neke dnevne rutine kao što je pranje zube, sudove, kuvanje niste psihički prisutni već razmišljate od drugim stvarima.Pa tako namesto da ste svesni trenutka u kom se nalazite odnosno da bi učestvovali u tom trenutku vi se bavite drugim stvarima koji nisu povezani sa tom aktivnošću.

Podsvest je uvek budna

Podsvest prati tok misli, pa zato se može desiti da vam najukusnije jelo bude bljutavo jer dok jedemo vraćamo situaciju nazad kako smo se posvađali sa prijateljem. Dakle izoštrite svoj um i razmišljajte svesno. Uživajte u trenucima.

Vežbe disanja su od ogromne pomoći u sticanju novih navika. Ako ste svesni trenutka u kome nešto obavljate i ako doživaljavate prijatan osećaj onda će vam i podsvest proraditi i ona bi podstikla izlučivanje hormona koji izazivaju opuštenost i zadovoljstvo. U takom okruženju funkcionisanje telo će se popraviti.

Vežbajte svesno disanje

Svest i kontrola disanja imaju pozitivan uticaj na vaše zdravlje. Svesno disanje pomaže za smanjenje stresa, suzbijanju depresije kako i fizičko i mentalno opuštanje.

Pažnja kako dišemo stvara pravilno i prirodno disanje. Ne budite opsesivni i ne mislite stalno kako da dišete već povremeno proverite kako dišete. Proverite dali vam je vrat stegnut i kako dišete, dali dišete gornjim delom pluća ili ne.

I pored vaše pažnje koju imate uvezi disanja potrebne su i vežbe da bi se postigle što bržije pozitivne efekte disanja.

Ako ih praktikujete svaki dan te vežbe će vam omogućiti da se bolje osetite, da lakše kontrolišete anksioznost i stress a to je za vas veliki uspeh.  U tekstu koji sledi preporučićemo vam nekoliko vežbe disanja.

Dišite stomakom

Disanje stomakom je prosta vežba i najlakše se radi kad počnete da obraćate pažnju.  Lezite na leđa, stavite jednu ruku na stomak a drugu na grudi. Dišite kroz nos, nek se ruka na vašem stomaku podigne a ruka na grudima nek ostane na istoj visini. Izdahnite kroz usta i dozvolite ruka na stomaku da prati uvlačenje stomaka. Izbacite sav vazhuh iz pluća. Ovu vežbu ponovite do 10 puta.

Disanje 4 – 7 – 8

Ova vežba smanjuje anksioznost u stresnim situacijama. Vežba je slična stomačnom disanju ali osnovna razlika je u tome što uzimate u obzir ritam disanja. S toga, stavite jednu ruku na stomak, udišite duboko i dok vam se stomak podiže vi brojte do 4. Nakon toga zadržite dah i brojte do 7 a nakon toga potpuno izdahnite brojeći do 8. Ponavljajte ovu vežbu sve dok ne osetite poboljšanje. Praksa pokazuje da ćete osetiti poboljšanje nakon 5 minuta vežbanja.

Brojanje prilagodite po sekundi i tako ćete imati bolji orijerntir u brzini brojenja. Ukoliko nemate oset i ne možete da prilagodite brojanje onda postavite pored sebe neki sat koji će davati zvukove sekundare.

Jutarnje disanje

Jutarnje disanje se radi na načinu tako što treba da zastanete u uspravan položaj, opustite ruke pored tela i lagano savijte kolena. Nkon toga savijajte se napred u struku tako da ruke i glava vise prema podu. Duboko udišite i vratite se u uspravan stojeći položaj. Zadžrite dah do 5 sekundi a zaim polako izdahnite. Dok radite to, vratite se u prvobitni presavijeni položaj. Ovu vežbu preporučljivo je da ponovite 7 puta.

Radite gorepomenute vežbe kada imate dovoljno vremena. Preporučljivo je da ih radite dva sata od poslednjeg obroka da bi imali korist od onoga što radite.

Bonus saveti: Činjenice koje niste znali u vezi disanja.

1. Osoba u toku dana udahne oko 17000 puta.
2. Ljudska pluća zamenjuju oko 5% kiseonika ugljen-dioksidom.
3. Pluća uklanjaju 70% telesnog otpada i to u obliku ugljen-dioksida.
4. U period od 24 časa, osoba izdisanjem izbaci oko pola litre vode.
5. Disanje na nos ima značajan uticaj na razvoj kostiju i mišića kod dece.
6. Disanje je efikasno u borbi protiv anksioznosti, stresa i depresije. Svesno disanje snižava krvni pritisak bez upotrebe lekova.
7. Emocije utiču na način disanja. Kada ste uznemireni ili nervozni dišete brzo i kratko. Vežbe disanja pomažu da prilagodite i ispostavite kontrolu nad disanjem.